Od zrna do roda: naša permakulturna bašta

Sve je počelo jednostavnim pitanjem: zašto ne bismo pokušali i mi? Ako permakultura uspeva u Kaliforniji, Francuskoj i Italiji, zašto ne bi i kod nas, u našim organskim voćnjacima? Mnogi u okolini su sumnjali. Evo kako je prošla jedna sezona.

Sve počinje u malom rasadniku

U februaru smo posejali prvo seme u plasteniku. Dvadesetog marta smo od vrbovih grana i starih drvenih letvi napravili potpore za mlade biljke, a u hladnim martovskim noćima rasadnik smo grejali i osvetljavali. Povrće, začinsko bilje i cveće koje rano krene, rano i rađa. Luk, šargarepa i cvekla, naše „tri sestre“, ne idu u rasadnik: kada otopli, sadimo ih direktno u gredice.

Gredica od onoga što voćnjak daje

Početkom aprila napravili smo prve perma modele, svaki oko 1,2 × 2,4 m i visok pola metra. Bez kopanja: sedam slojeva, odozdo nagore.

1. Kartonske kutije, očišćene od traka i etiketa
2. Grane od prošlogodišnjeg orezivanja šljiva
3. Sveže pokošena trava iz voćnjaka
4. Slama
5. Ostaci iz kuhinje i voće koje nije za preradu
6. Stajsko đubrivo
7. Još slame, zalivene prirodnim aktivatorom od tečnosti, šećera i piva, da krene kompostiranje

Grane odozgo čuvaju slamu od vetra, a stari crepovi drže ivice. Ništa ne propada: ono što voćnjak odbaci polako postaje njegova zemlja.

Sadnja krajem aprila

Sačekali smo toplije dane i prvo posadili hladnootporne kulture. Svaka gredica dobila je završni sloj humusne zemlje, a svaka jamica mešavinu 3 : 2 : 1: humusna zemlja, glistenjak i stajnjak. Sneža i Nena sadile su gusto, i do 200 biljaka različitih kultura u jednoj gredici. Posle meseci čekanja, bašta je oživela.

Cveće kao živi štit

Između povrća rastu kadifica, neven, boražina, cinija, suncokret, dragoljub, nana, kamilica, estragon, bosiljak, lavanda i hajdučka trava. Nisu tu samo zbog lepote: privlače oprašivače i korisne insekte, a bašta preuzima borbu sa štetočinama umesto naših voćki. Nega je jednostavna: prihrana surutkom i koprivom, neem, pepeo ili kaolin samo kad zatreba, redovno zalivanje i detaljan pregled jednom nedeljno.

Prva berba

Krajem juna, oko pet meseci posle prvog semena, ubrali smo prve plodove, ranije nego većina bašta u našem kraju. Do jula su gredice davale salatu, blitvu, rotkvice, bosiljak, tikvice, cveklu, šargarepu i više od deset sorti paradajza. Gusta sadnja čuvala je vlagu i nije ostavljala mesta korovu, a poneka biljka koju napadnu štetočine bila je mamac koji je sačuvao ostale.

Ubrzo su ljudi počeli da pitaju za naše povrće. U svakoj kutiji je ono što je te nedelje zrelo. Kako mi kažemo: Kutija iz ZETS bašte – kao iz mašte.

Krug se nastavlja

Naša mediteranska leja začinskog bilja čuva letnje povrće i privlači insekte koji pomažu i voćnjaku. U jesen njeno bilje sušimo za ZETS začine. Kako leto odmiče, pojedine gredice preuzimaju kupusnjače, zelene kulture i začinsko bilje. Oktobar i novembar donose poslednje berbe, decembar i januar su za odmor i planiranje, a u februaru sve počinje iznova.

Probajte i vi

Ne treba vam voćnjak. Terasa, malo dvorište ili zajednička bašta dovoljni su za povrće, začinsko bilje i jestivo cveće. Malo prostora, malo truda i mnogo prirode.

Dolazite u posetu? Prođite kroz celu sezonu, korak po korak, na zetsorchard.com/pm.